Prognozne karte pokazuju da bi temperature vazduha mogle biti znatno niže od višegodišnjeg proseka tokom pomenutog perioda.
U svetu vremenskih prognoza, složićete se, nikada nije dosadno. Toplotni talasi i nepodnošljive vrućine gotovo su nestali iz medijskog fokusa, a stiglo je pravo letnje vreme – toplo, ali podnošljivo. Dok stanovnicima zaleđa Dalmacije prijaju svežije noćne temperature, ponegde su čak potrebni i tanki pokrivači.
Ko bi pomislio da će nakon završetka juna, juli potpuno promeniti situaciju i doneti prijatnije vreme? Međutim, čini se da je ovo tek početak prijatnih iznenađenja koja bi nas, ako je verovati prognozama, mogla pratiti i narednih dana. Zato se nameće pitanje: da li bi jul 2026. mogao biti jedan od najprijatnijih u novijoj istoriji?
Odgovore smo potražili u Redingu, gradu nedaleko od Londona, gde se nalaze superračunari Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF). Oni četiri puta dnevno izračunavaju stotine mogućih scenarija razvoja vremenskih prilika iznad Evrope, od onih sa najvećom do onih sa najmanjom verovatnoćom ostvarenja.
Ako je verovati prognozama ECMWF-a, krajem ove sedmice i u prvim danima treće dekade jula u naše krajeve mogao bi da stigne znatno svežiji, pa čak i hladniji vazduh iz severne Evrope. Zbog toga bi ti dani u Dalmaciji mogli biti neuobičajeno prijatni, sa temperaturama znatno nižim od uobičajenih za ovo doba godine. Zahlađenje bi moglo da obuhvati gotovo čitavu Evropu, dok bi se najveće vrućine zadržale samo na krajnjem jugozapadu kontinenta.
Prognozne karte pokazuju da bi tokom tog perioda temperature vazduha mogle biti znatno ispod višegodišnjeg proseka za treću dekadu jula. Uz buru, povremenu nestabilnost vremena i maksimalne dnevne temperature ispod 30 stepeni Celzijusa, vreme bi moglo biti veoma prijatno čak i duž jadranske obale.
Na kraju, odgovor na pitanje s početka teksta glasi: ukoliko se dugoročni trendovi sa prognoznih karata nastave, jul 2026. mogao bi ostati upamćen kao jedan od prijatnijih julskih meseci u poslednjih nekoliko godina piše Ivan Šolić za Slobodnu Dalmaciju .
